TETOVAŽE

Danas je skoro nemoguće proći ulicom a ne sresti nekoga sa tetovažom. Tetovaža postoji u svim oblicima i veličinama, i može se nalaziti na svim mestima na telu. Takođe, i trajna šminka obrva, usana, očnih kapaka, je jedan od vidova tetovaže.
Tetovaža je dostigla ogroman razvoj u poslednjoj deceniji i njena populanost ima tendenciju porasta.

Poreklo

Verovali ili ne, neki naučnici tvrde da su prvi taragovi tetovaže pronađeni na telu Ledenog čoveka, koje datira od 3300. godine p.n.e. Tetovaže su pronađene i na telima mumija koja potiču iz 2000 g. p.n.e.
Tetovažu su ponovo otkrili Evropljani kada su tokom svojih istraživanja došli u kontakt sa polinezijskim i američkim Indijancima. Reč TATTOO potiče od tahićanske reči tattau, koja znači obeležiti i prvi put je pomenuta u beleškama istrazivača Džejmsa Kuka od 1769. godine, prilikom istraživanja Južnog Pacifika.

Značenje

Tetovaža ima različito značenje u različitim kulturama. U najranijoj istoriji, dekoracija tela je najčešći motiv tetoviranja, a tako je i danas. U nekim kulturama tetovaža je služila kao nečija identifikacija koja pokazuje njegov rang i status u grupi u kojoj živi. Npr., u Starom Rimu su tetovirani kriminalci i robovi. Tahićanske tetovaže su nosile poruke o životu onog ko ih je nosio. Tetovažama se obleležavalo i odrastanje pripadnika plemena kako bi se taj trenutak sačuvao zauvek.

Najranije metode tetoviranja

Neverovatna različitost metoda tetoviranja razvila se u različitim kulturama. U Severnoj i Juznoj Americi mnoga indijanska plemena su se tetovirala jednostavnim ubadanjem, dok su neka plemena u Kaliforniji sipala boju u ogrebotine. U Polineziji i Mikroneziji tetovaža se radila alatkom sličnom po obliku današnjim grabuljama. Maori sa Novog Zelanda, koji su poznati po svojoj tetovaži, primenili su alatku za obradu drveta kao alat za tetovažu, koja je bila napravljena od kostiju zivotinja. Dolaskom Evropljana oko 1700 godine, Maori su počeli da koriste i metal za izradu alatki za tetoviranje, što im je omogućilo da ovaj postupak još više usavrše.

Moderno tetoviranje

Danas, tetovaža nastaje injektovanjem boje u kožu. Injektovanje se radi iglom (iglama) koje su zalemljene na držač igala. Igle se kreću gore-dole nekoliko stotina puta u minutu i prodiru u kožu oko 1-1,5 mm. Ono što se vidi kada pogledate tetovažu jeste u stvari boja koja je ostala u koži posle tetoviranja. Boja nije u epidermisu, što je površinski sloj kože koji mi vidimo i koji se menja konstantno, već se nalazi na vrhu dermisa i vidi se kroz epidermis.
Ćelije dermisa su neverovatno stabilne, tako da će tetovaža trajati celog vašeg života, pri čemu može vrlo malo da izbledi ili da se razlije.

Mašina za tetoviranje

Osnovni princip rada električne mašine za tetoviranje je taj da igla ide gore-dole, kao kod mašine za šivenje, unoseći boju u vašu kožu tokom tog procesa.
Današnje električne mašine ubadaju kožu frekvencijom od 50-3000 puta u minutu. Sterilne igle su nakačene na mašinu i umočene u boju. Pritiskom na pedalu, igle počinju da se kreću gore-dole i tako probijaju površinski sloj kože, unoseći nerastvorljivu boju ispod epidermisa.

Tetoviranje

Veći deo procesa tetoviranja fokusiran je na bezbednost, jer bilo koja otvorena rana (kao što je i tetovaža) može potencijalno dovesti do infekcije i prenošenja raznih bolesti.

Prihvatljivi metodi sterilizacije su jedino oni koji se koriste i u bolnicama, a to su sterilizacija u suvom sterilizatoru i sterilizacija autoklavom (parni sterilizator koji na t=121 C i na P=1bar za oko 30 min ubija sve mikroorganizme). Veći deo materijala koji se koristi kod tetoviranja – boja, kapice za boju, rukavice, igle - koriste se samo jednom da bi se izbegla mogućnost kontaminacije materijala. Sav materijal koji se ponovo koristi (držač za igle, tuba, vrhovi) mora biti očišćen u ultrazvučnoj kadici i sterilisan u sterilizatoru pre nove upotrebe.

Druga oprema kao što su brijači i najlonske kese koje se koriste za pokrivanje sprej-flaše i radnih površina, takođe se bacaju posle upotrebe.

Pod normalnim okolnostima (bez konzumiranog alkohola, droga...) krvarenja kod tetovaže gotovo i da nema.
Koliko samo tetoviranje traje zavisi od stila i od same slike koja se radi.

Neke komplikovanije slike (velika površina, veliki broj linija i boja) rade se i iz nekoliko puta.

Bol

Bol zavisi i od lokacije tetovaže na telu. Najmanje boli na mestima sa mnogo “mesa”, a najvise tamo gde je koža odmah preko kostiju. Ali bol zavisi i od same osobe. Pokazalo se i da žene bolje podnose bol. Većina ljudi posle nekoliko minuta ne oseća bol (možda malu neudobnost). Organizam luči endorfin da olakša i smanji bol ili neudobnost koju trebate da istrpite. Ima jakih dokaza da je endorfin spojen sa “centrima za uživanje” u mozgu. Moguće je da zbog toga kažu da je tetoviranje zavisnost, ili da tetovaža kod nekih ljudi stvara osećaj sličan seksualnom uzbuđenju. Većina bola dolazi od toga što ne znamo šta da očekujemo. Većina ljudi koji se tetoviraju prvi put su izuzetno nervozni što prouzrokuje da vam telo bude pod tenzijom, a ako je vaše telo pod tenzijom postaćete mnogo osetljiviji. Kada telo počne da se opušta onda i tetovaža počinje sve manje i manje da boli.

Znam da je svako čuo priču o nekome ko je otišao da se tetovira i koga je toliko bolelo da se onesvestio. Ako je osoba koja tetovira profesionalac, onda ćete imati veoma malo nelagodnosti tokom rada.

U svakom slučaju ne dozvolite da vas bol spreči da uradite tetovažu na mestu na kom ste hteli !!!